Српски рјечник

о̀стан , m.   (око Спљета )   орићак на којега је другоме крају гвозден шиљак, те се њиме волови гоне ,   der Stachel , stimulus , cf.   остањ , [ ошљача , 1   сладун   2 ], [2]   ба̀даљ .