о̀стан, m.(око Спљета)орићак на којега је другоме крају гвозден шиљак, те се њиме волови гоне, der Stachel, stimulus, cf.остањ, [ошљача, 1сладун2], [2]ба̀даљ.
Речник косовско-метохиског дијалекта
о̏стан, а м.штап са иглом на једном крају којим се терају волови а нарочито биволи: Све ваља̑ да гa боде̑ш сас о̏стан кај би̑воле. — У В.о̀стан м.