ба̀тина , f.  ( gen. pl.   ба̏ти̑на̑ )

1.

  der Stock , fustis  [ cf.   ајдамак , бакета , батаљка , буџа   1 , дурунга , кијак   1 , кијача , мачуга , мотка   2 , палица   1 , паљиковача , сопа   1 , супруга , тојага  ( тољага ), ћула , уторник   2 ].

2.

  Stockstreich , verbera : ударили му двадесет батина  [ cf.   2   бата   1 , дегенек , дендерек ].

3.

  сулудаст човјек ,   der Stock , stipes  [ vide   лудак ].

4.

  хоћеш батину!   du kriegst (thust) еs gewiss nicht , nequaquam auferes (facies) .

ба̏тина , -е̄ , ж.  —

1.

мотка, штап који служи за ударање.

2.

  у мн. ударци батином.  —   Мали, смири се, добићеш батине.