Српски рјечник

ћу́ла , f.   Бачкој )   vide  [ батина   1 ] кијача .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   ћу̑ла , ћӯле̑  ж.
1.
  батина, штап са задебљањем при дну, да би се јаче могло ударати . У овом крају сељаци носе батину било да се испомажу при ходу или ради одбране обично са задебљањем при дну. Господа носе штапове са задебљањима која се држе у руци.  —   У опште нешто што је задебљало :   Оволи̏ка му се ћу̑ла  намести̏ла.  —   Уда̏ријо га сас ћу̑лу  по гла̄ве̑.
  Исп.   ћулума̑к . — У RJA. ćúla  ж.
2.   ћула̏ , а  м.   некаква тур. капа .   Фиг. беда, кривица :   О̑н ће ти тури̏т та̑ј ћула̏ .  = Гле̏дај ако мо̏жеш да му ту̏риш та̑ј ћула̏ .   Перс.   qülah  им. старинска капа око које се упредао сарук ; врста коничне капе какву су нарочито дервиши носили ; мала капица што се носила испод спољне ; коничног облика поклопац, завршетак напр. на крову од џамије, на мунарету и сл. ;   фиг.   подвала, превара .   Исп.   ћула̏ф . — У RJA. ćulah  м.

Речник говора јужне Србије

ћу́ла  ж   магарица која има превише дугачке уши   ( Горње Требешиње ).