1.ћу̑ла, ћӯле̑ ж.1.батина, штап са задебљањем при дну, да би се јаче могло ударати. У овом крају сељаци носе батину било да се испомажу при ходу или ради одбране обично са задебљањем при дну. Господа носе штапове са задебљањима која се држе у руци. — У опште нешто што је задебљало: Оволи̏ка му се ћу̑ла намести̏ла. — Уда̏ријо га сас ћу̑лу по гла̄ве̑.Исп.ћулума̑к. — У RJA. ćúla ж.
2.ћула̏, а м.некаква тур. капа. Фиг. беда, кривица: О̑н ће ти тури̏т та̑ј ћула̏. = Гле̏дај ако мо̏жеш да му ту̏риш та̑ј ћула̏.Перс.qülah им. старинска капа око које се упредао
сарук; врста коничне капе какву су нарочито дервиши носили; мала капица што се носила испод спољне; коничног облика поклопац,
завршетак напр. на крову од џамије, на мунарету и сл.; фиг.подвала, превара.Исп.ћула̏ф. — У RJA. ćulah м.
Речник говора јужне Србије
ћу́ла жмагарица која има превише дугачке уши(Горње Требешиње).