да̑н , m.

1.

  der Tag , dies  ( pl.   да̑ни   u. дни̏ ,   z. B. пропадоше ми толики да̑ни   oder дни̏ ; изгубио сам толике дане   или дне ;   тако се каже и : два̑ да̑на  и два́ дни̑, три̑ да̑на  и три́ дни̑,  а и поред чѐтири да̑на  могло би се рећи и четирѝ дни̑,  а даље само да́на̑ ;   (по јужнијем крајевима )   а поред овога обога говори се и дне̏ви ,   н. п. пропадоше ми толики дне̏ви ;   изгубио сам толике дне̏ви ;   кад се пак говори о празницима, онда се у јед. бр. поред дана   говори и дне̑ и   дне̏ви ,   н. п. уочи Ђурђева дана ,   уочи Ђурђева дне ,   и уочи Ђурђева дневи ;   надам се Ђурђеву дану ,   надам се Ђурђеву дне ,   надам се Ђурђеву дневи ;   о Ђурђеву дану ,   о Ђурђеву дне ,   о Ђурђеву дневи ) .

2.

  дан орања ,   ein Morgen Landes , jugerum . cf.   јутро  [ 2   днина , ланац   2 , плуг   2 , рало   2 ].

да̑н , да̑на  и да̏на  м. :

1.

Ба̏дњи дан , Вели̏гдан , Ђу̑рђев дан , Ми̏тров дан , Петро̑в дан , Cпȁcoв дан . — Паза̑рни дан (   дан кад сељаци силазе на пијацу у варош ).  —

2.

  Добар да̑н   (благ дан) : Нити ми се зна̑ пра̑зник ни до̏бар да̑н  — Пла̄дне̑   (подне).  — Да̏њом   (у току дана, обдан).  — Ју̏тре дан   (сутра).  — Да̄н дана̏с   (и данас).  — О̏бдан   (преко дана, дању).  —

3.

  Без да̏на  ( напречац, изненада ): Тај сиро̏ма чо̏век у̏мре без да̏на .  — Ȍћe да му до̑ђе да̑н  од воде̑   (т. ј. смрт).  — Доша̏о му да̑н  да ли̏пче.  — Ту̑ ћe да му дође да̑н .   ( в.   до̑ћ ).  — Све да̄н по̏ дан , па не отидосмо   (т.ј. одлажући, те данас, те сутра).  — У В.   да̑н  м.  и у RJA. 1. dȃn  м. 4. b. с), 4. b. d. а) и 5. d.

да̑н  м  два́ днӣ, три́ днӣ, четр̀ днӣ (и: два́ да̄на, три́ да̄на, четр̀ да̄на)

1.

дан у трајању од 24 сата.  –   Три́ да̄на је дано̀ноћно да̀жђело. – Тре̏баће на̑јмање̄ два́ днӣ док се зѐмља о̀сӯшӣ.

2.

  дио дана за видјела.  –   Јо̏ш је би̏јо да̑н ка(д) смо до̀шли до̏ма.   изр.   по да́ну   дању.  –   Сигу̀рније̄ је хо̀дит по да́ну него по но̀ћи.   ро̏ба за свакѝ да̑н   одијело за свакодневну употребу.  –   Фа̏лӣ ми ро̏бе̄ за свакѝ да̄н.   на да́ну   на дневном свјетлу.  –   То̑ другова̀чије̄ ѝзгле̄да̄ на да́ну не̏го при ѐлетрици.   сва̏кӣ у̏ Бога да̑н   служи за појачавање основног значења да се нешто сваког дана дешава.  –   Ви̏ше ми је до̀дјало: сва̏кӣ у̏ Бога да̑н ме и̏сто̄ пи̑та̄!