Српски рјечник

ра̏ло , n.
1.
vide   ралица   1 .
2.
  (по југоз. кр. )   рало земље vide   дан   [2]   орања .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ра̏ло , а , ретко ра̏лета  ср.
1.
а)   позната справа којом се оре земља :   Па̏ша кр̏к два ра̏лета , па му по̏ора њи̏ву.   БМ.
 —
2.
б) мера за земљу колико може јарам волова једним ралом да пооре, дан орања :   И̏маш њи̏ву од два̄на̏јес ра̑ла .  — Со̏л пет ра̑ла  земље̑ и̏ма.
 —
3.
в) пар :   Два ра̏ла  чара̏пе.  —   У ДК.: ҂аѱ҃ое, мц҃а мар (та)   з҃ дан: Писа Ризна, Давида в҃ рал (а)    ча (рапе) .
 — У В.   ра̏ло  ср., али нема овог трећег значења .