1.   ди̑ван , вна , вно  adj.

1.

  wunderbar , mirabilis .

2.

  wunder schön , perpulcer .

2.   дѝва̑н , *   дива́на , m.

1.

  der Rath , die Rathsversammlung , senatus (?) , consilium , vide   вијеће , cf.   сабор : Под оружјем на диван  изиђе  — Родитељи пород погазили, | Црн им био образ на дивану  | Пред самијем Богом истинијем .

2.

  die Unterredung , colloquium . cf.   [vide]   разговор   [1] .

дива̑н   каже се псету кад се жели да оно шени :   Ајде дива̑н .  — Чини дива̑н .  — Седи̑ дива̑н .   Ово значење дошло из тур.   divan durmak   стати право и укочено са опуштеним рукама и чекати заповест . У тур.  војсци некад се командовало: Divan dur!   (Мирно!) . Иначе арап.   divan   скуп, веће . Тур.   највиши суд на В. порти, веће поред везира у провинцији напр. босански диван . У литератури divan   врста поезије ; врста рукописа divan jazi .  – У В.   2.   дѝван дива́на .