Српски рјечник

ѝбрет , *  m.   vide   чудо :   Од њега је ибрет  заузела .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ибре̏т , а  м.   од арап.   ’ibret  им. пример у добром и рђавом смислу, поука да се од нечега чува, уздржава; уклин :   За ибре̏т  да га све̑т гле̏да.  — Све̏ све̑т ибре̏т  да узне̑.       ЕЧ. V, 94.:   ’ibret-i-’alem   свету на углед.  — У В.   ѝбрет  м. чудо , у RJA. ibrеt  м.