Српски рјечник

чу̏до , n.  ( pl.   чу̏да   u.   чудѐса )
1.
  das Wunder , miraculum . [ cf.   чудество , ибрет , сехир   1  ( сеир ) ].
2.
  (по југоз. кр )   као биједа или несрећа, чему се људи чудити морају :   Не чини добро да те чудо  не нађе .
3.
  als   adv.   vide   много ,   viel , permulti , vis , cf.   сила , пуно : Чудо  паса уједоше вука .

Речник косовско-метохиског дијалекта

чу̏до , а  ср.   Исп.   чуде̏со .   Поред обичног значења има и овако :   Чу̏до  се учини̏ло.  — Намести̏ла се кај неко чу̏до .  —   У клетви: Чу̏до  ги сна̏шло.  — У неким селима имају обичај да употребљавају место „Буди Бог с нама!“ Ђе̏те те чу̑да !   Биће фраза пола срп. пола арнаут. Арн.   đeten   наћи .   У RJA. čȕdo  ср.

Речник дубровачког говора

/   чу̏до   /   изр.   ни́је чу̏да   није за чуђење, не треба се чудити.  –   Ни́је чу̏да што су нас зва̑ли да до̑ђе̄мо кад зна́дӯ да ни̏кад нѐ иде̄мо пра̀зније̄х ру́ка̄.   у̀дрит на̏ сто̄ (три̏ста) чу̑да̄   имати великих невоља, неприлика.  –   У̀дрили смо ш њи̏ма на̏ сто̄ чу̑да̄ ка(д) су по̏чели о̀д на̄с ѝскат о̀во̄ и о̀но̄.   чѝнит (ства́рат) чудѐса   каже се за некога ко живи мимо својих реалних материјалних и финансијских могућности.  –   О̀ни чѝнӯ чудѐса с о̀но̄ сво̀је̄ пла̀тице̄: ку́пили су зе̏мљу, вија̀џају, ли̏јепо се о̀бла̄чӯ и па̏пају до̀бријех боку̀нӣћа̄.   чѝнит чудѐса   увеличавати ствари, претјеривати у неким оцјенама.  –   Не чѝни чудѐса о̀(д) тега̄ што̏ си се нахла́дијо!   чу̏дна (чу̏дно̄га) ми чу̏да   није то ништа чудно, ништа необично.  –   Чу̏дна ми чу̏да и па̀лац ку́пит кад и̏ма̄ш пу̏ну вре̏ћу со̏ла̄да̄!   сва̏ко̄ чу̏до за три́ да̄на   каже се у вези с неком појавом која је необична, али ће брзо бити заборављена; у пренесеном значењу подразумијева се да ништа није трајно.  –   Сми́је̄мо се ѝ чудӣмо кра̀ткијен ве̏стицама, ма сва̏ко̄ чу̏до за три́ да̄на!

Речник говора Прошћења

чу̏до , с.  —
1.
нешто необично.  —   Чудо невиђено сам видио.
2.
  чуђење.  —   Чудо моје те иг нема.
3.
  због чега, зашто.  —   Чудо си дошо?
4.
  много.  —   Чудо сам вукова видио.
5.
  напаст, невоља.  —   Чудо те снашло дабогда! (у клетви).