Српски рјечник

си̏ла , f.
1.
  die Gewalt , Macht , vis , potentia  [ cf.   зор ; страхота ]: Свака сила  за времена, а невоља редом иде ; Сила  Бога не моли ; Сила  отме земљу и градове ; Или је сила,  или драга воља?   Силом  иде, силом  једе ; Силом прди, а рђом смрди oder: ( од силе прди, а од рђе смрди );   Силе  те убиле!   Сријему  и у Бачк. ; Он је проси, а брат сестре не да, | Сестра брату и у силу  пошла .
2.
 adv.   сила пута ,   sehr oft , saepissime  [ vide   много ] [ cf.   страхота  ( страота ), страхоћа ]:   сила Божја , sehr viel , mirum quantum ,   сила сам изгубио, сила је изгубио и т. д.

Речник косовско-метохиског дијалекта

си̏ла , е  ж. :
1.
  Си̏ла  те бо̏жа пора̄зи̏ла!  — Си̏ла  га уби̏ла!   (жен. клетве).
 —
2.
много :   Си̏ла  је бога̏т Јусу̏ф ага.  — Да и̏ма, да и̏ма, пре̏ко си̏ле  (тј. највише) до две̏ста лӣра̑, ви̏ше не̑ма.
=   прил. :   Си̏лом  не мо̏жеш ни̏шта.  — Те̏рајте га да је̑ си̏лом , ако не може, се ће да осла̏би, ако не је̑.  — Не̑ма си̏лу  кај што је има̏о пре̑.  — У̏зео ми сас си̏лу  (сас зо̑р).  — Си̏ла  бо̏га не мо̏ли.  — Си̏лом  не би̑ва.  — Је̑, а̏ма, си̏лом , ви̏дим ја.  — Си̏ла  мло̏го и̏ма ове̑ го̏дине гусе̏нице.  — Си̏ла  чо̏век је би̏јо Ми̏на Келеми̏ш.  — У В.  и Br. Iv.   sȉla  ж.

Речник дубровачког говора

/   си̏ла   /   на̀ силу   по сваку цијену, свакако.  –   На̀ силу је ће̏ла да о̀стане̄м у̀ њӣх ци̏јеле̄ сетѐма̄не̄.   ра́дит нешто на̀ турскӯ си̏лу   журно, на брзину.  –   Е̏но гра̑дӯ ку̏ћу на̀ турскӯ си̏лу.

Речник говора Прошћења

си̏ла , -е̄ , ж.  —
1.
снага.  —   Свом силом га ударио.
2.
  много.  —   Која иг је сила!