Српски рјечник

из , (   mit gen. )
1.
  aus , ex  [ cf.   иза   3 ]: из  воде , из  горе , из  куће ; украшће из  очију ; из  ока из  бока (наћи што) , von wo immer ; из  дан у дан, т. ј. сваки дан .
2.
 (у Ц. г. и по   Зети )   [2]   од   [1] :   донеси из Јована  сјекиру .

Речник косовско-метохиског дијалекта

из  предл.   поред обичних значења :   Из  небу̏а   (изненада).  — Ку̏ка и̏з  гласа   (колико је глас служи).  — И̏з  у̑ста ћe ти узе̑с   (каже се за некога који је безобзиран).  —   Фиг. Изва̏дијо си ми из  у̑ста   (т.ј. рекао си оно што сам са̑м мислио рећи).  — Опра̏ла сам ги из  три во̏де.  — Да̄н и̏з дана   (т. ј. из дана у дан): Не мо̏гу ја да̄н и̏з  дана да ти дола̏зим.  —   Место са: Гле̏дала га из  бре̑га дево̑јка.  —   Плеонастично: Из  према̏ себе.   Гојб.  — У В.   из , у RJA. ȉz , предл.