РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

кме̏т , m.
1.
  у   Србији  су се кметови звали знатнији сељаци; оваковога кмета од прије нити је могао ко закметити ни раскметити, него ко је био поштенији и паметнији а особито рјечитији од осталијех сељака, био је кмет. Кметови су се скупљали на различне договоре како сеоске тако и кнежинске и нахијнске, и на такове молбе и одговоре ишли су Турцима. Кашто су сељацима и судили за којекаке распре кад би их парци позвали, као н. п. кад се породице дијеле или кад стока једнога потре љетину другога. За владања кнеза   Милоша Обреновића  кметове стане постављати већа власт, и тако сад свака општина има око три кмета, међу којима је један најстарији, и који се састају у општинској кући, која се зове судница, и сељацима суде за којекаке ситнице, па које парце не могу намирити оне шаљу нахијнскоме суду. Осим тога они купе порезу и предају одређенијем старјешинама; објављују сељацима уредбе и заповијести од веће власти и пазе да се оне извршују, и могу кривцима, особито немирнима и који не ће да раде него се скитају, ударити до десет батина; одређују људе на државни или општински посао и т. д. Они имају од пореске главе по 1 цванцику плате на годину (али свака пореска глава не даје то свакоме кмету, него по толико за сву тројицу) .
2.
   у   Црној гори  кметови се зову судије које парци изберу да им што пресуде; оваковијех кметова бива обично по 12 са сваке стране, и свака страна своје избира, па докле кметују дотле се и зову кметови .   Schiedsrichter , arbiter .
3.
  у   Босни  се зове кмет (pl. кме̏ти) сељак који сједи на туђој земљи и у туђој кући. Онамо врло мало има људи по селима који имају своју земљу и своје куће, него су оваки кмети. Од овијех кмета нијесу господари спахије, него читлуксахибије, које се онамо зову   аге . Кмети плаћају агама како се погоде, н. п. ако су агини волови и он да сјеме, онда му кмет од љетине даје половину, а кад су волови кметови, трећину, и т. д. Прије свега спахија од љетине узме десетак, по том се извади сјеме, било агино или кметово, па онда кмет и ага дијеле остало по погодби. Кмет је дужан агинско однијети у варош агинској кући макар гдје било. Према погодби од жита кмет даје аги и од осталијех ситница, а нешто и у новцима. Готово сваки ага има у своме селу особиту кућу за себе, у коју излази љети, понајвише пред јесен, на теферич, и онда су га кмети дужни особито слушати, а и осим тога кад им што заповједи, не могу му одрећи. Који ага има много кмета онај има и по селима своје субаше , којима кмети ваља особито по нешто да дају. Ага може својега кмета са своје земље и из куће кренути кад му је воља, пошто сабере посијану љетину, а и кмет по правди могао би оставити агину земљу и кућу кад му је воља, али је то њему теже, јер н. п. ако је ага велики господар, не смије други да му кмета прими преко његове воље. У   Босни  има људи и Турскога закона који су оваки кмети . cf.   кметић .

Речник говора Прошћења

кме̏т , -а , м.  — сеоски старјешина (сељаци га бирају).