РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

ко̏ш , ко̀ша , m.
1.
  за кукурузе ,   Art Scheuer von Flechtwerk für Kukuruz , horrei genus . Оваки се кошеви плету од љескова прућа округли, и у дну су ужи него у врху, и високи су око два човјечија боја, одозго се покрију сијеном или папраћу; кад се кукурузи (у клиповима) из њих стану вадити, онда се доље просијеку .
2.
  н. п. за пасуљ, за ељду или за обијене кукурузе ,   Art Korb , corbis genus . Оваки су кошеви понајвише од бијеле лозе или од ракитова прућица, пак се улијепе балегом говеђом, и могу се премјештати .
3.
  за рибу ,   Art Korb Fische zu fangen , nassae genus . [ cf.   кошар ]. И ови су кошеви од бијеле лозе или од ракитовине .
4.
  у каруца остраг гдје се пртљаг спрема ,   die Schoßkelle . cf.   [vide]   закошак .
5.
  (у Србији )   оно гдје се жито засипа кад се меље . [ cf.   грот   2 ]. Овај је кош од дасака и горе је врло широк а доље узак. Одоздо је привезано или намјештено као мало корице, које се у   Јадру  зове   чанак , па жито из коша само иде у чанак, а из чанка га чекало изгони у камен .
6.
  (у Дубр. )   дар справљеници од госпођина рода . cf.   справа   [2] .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   ко̏ш  узв.   глас којим се нагоне волови у јарам :   Ко̏ш , си̑в!   У В. и у РЈА н.
2.   Ко̏ш , а  м.   и. с. у општини злокућанској, срез источки .     ДК. помиње се више пута од 1761—1780 год.:   Кошь . — У В. н. , у RJA. kȍš , kòša  м., b., а) и k).
3.   ко̏ш , а  м.
1.
  салаш, чардак, зграда оплетена од прућа, или од летава награђена, у којој се чува кукуруз у клипу :   Пу̏ни ги коше̏ви  кај ȍко.  —
2.
нарочита справа оплетена од прућа у којој се „тӯче̑ коло̏мбоћ" :   Оћа да стӯче̑м то ма̏ло коломбо̏ћа, па не̑мам ко̏ш .  —
3.
котарица оплетена од прућа нарочитог облика у којој се хватају рибе или у којима се на коњима преноси воће, шљиве, грожђе и др. :   Ора̑вчани доте̏раше пу̏не коше̏ве  гро̑јзе.  — У В.   ко̏ш , ко̀ша  м. 1 – 5.

Речник говора јужне Србије

кош   (обично поновљено)  узв.
1.
1.   узвик  за подстицање волова да метну врат у јарам   ( Доње Требешиње ) .
2.
2.   узвик  приликом утеривања свиња у кочину.   „Кош, кош! ви́ка ба́ба и укару́је сви́ње у ко́чину”   ( Лева Река ).

Речник дубровачког говора

ко̏ш , ко̀ша  м   предмет од плетеног прућа у коме се носи поврће и сл. на тржницу, али може служити и у друге сврхе.  –   На̏бра̄ли смо пу̏н ко̏ш ја̏бӯка̄.

Речник говора Прошћења

ко̏ш , -а , м.  —
1.
спремиште за жито.  —   Пуни су нам кошеви жита ове јесени.
2.
  воденички кош.  —   Засуо сам пун кош жита да семеље.