- Расковник: речничка платформа

спра̏ва , ( pl. gen. спра̑ва̑ ) f.

Machwerk , Zeug , apparatus : каква је то справа ?

(у Дубр. ) Док су Дубровачка властела сама себе управљала (или, као што они сад говоре, за времена републике) ниједна дјевојка њиховијех кмета није могла отићи у службу другоме осим својега господара (на чијој јој је земљи отад сједио) ; ако ли би која отишла, господар је имао власт на силу је одонуд кренути и к себи дотјерати. Тако су гдјекоји имали по пуну кућу дјевојака, између којијех су најприје били раздијељени кућевни послови, н. п. једна је само отворала врата (која су ондје и сад и дању затворена, па кад ко споља куцне у њих, дјевојка погледа кроз прозор ко је, па повуче за узицу скакавицу те се врата отворе), друга мела собе, и т. д. , а којима кућевни посао не би запао, оне су преле и спремале рухо за све њих. Ове дјевојке нијесу имале више плате до по три Дубровачка дуката (које у данашњијем новцима није износило пунијех пет цванцика) на годину, али је госпођа била дужна послије неколико година сваку справити , и кад би која у службу дошла свагда јој се казало до колико ће је година справити, али прије 10—12 година није то бивало никад, а које су врло младе у службу долазиле, оне су се справљале тек и послије 15 година. Ако би дјевојка која макар један дан прије одређенога рока за справу госпођу своју оставила или би је госпођа за какову велику кривицу отјерала, није имала право ништа више тражити до поменута три дуката на годину, и госпођа је још имала власт свући с ње своје хаљине, а дати јој њезине, које су у почетку кад би која дошла свагда остављане. Ни ова одређена три дуката на годину нијесу дјевојкама прије справе давана, а ако би дјевојци ко поклонио што у новцу, она није смјела себи за оно ништа купити, него је новце давала госпођи да јој остави; ако ли би јој ко поклонио што од хаљина, она ни то није смјела обући, него је давала госпођи да јој остави до справе, а она је ишла само у онијем хаљинама што јој да госпођа. Справа је свагда бивала у суботу, а у четвртак би госпођа послала справљеницу (дјевојку која се справља) свој својој родбини и пријатељицама и другарицама те би их позвала на справу. Дошла позвана госпођа или не дошла, ваљало је по својој слузи да пошаље на тањиру или на какоме већему суду најмање једну форинту у сребру, поред које се метне и неранча или барем јабука, а кашто и по марама, бијелијех конаца, платна и што за хаљину. Ствари ове слале су се у суботу испред подне и добро је госпођа пазила шта од које званице долази, јер је ваљало да јој она оно све врати кад она стане дјевојку справљати. И од куће дјевојачке, макар како да је сиромашна, ваљало је да јој се пошаље на справу барем један или два коша 6 , гранама од маслине лијепо искићена, с различнијем даровима, н. п. пантљикама, марамама, платном, колачима, пршутама, кашто и живијем јагњетом . Кошеве ове носиле су по двије лијепо обучене дјевојке; пред њима је ишао један мушкарац ударајући у лијерицу или у мијешнице, а за њима дјевојачки најближи род. С овијем кошевима ударало се преко пијаце, баш ако им прави пут овуда не би ни био, и то испред подне кад је највише људи на пијаци; ако је справа у предграђу , ови што иду с кошевима метали су и пушке кад дођу пред кућу. Кад су званице долазиле у кућу, најприје су се поздрављале с госпођом, по том су справљеници честитале справу захваљујући Богу што је ова дочекала тај сретни и весели дан (који је ондје био готово већи од удаје) . Што је год ко доносио на справу као и дјевојачку плату и оно што јој је ко кад поклонио, те је дала госпођи на оставу, и што јој је госпођа онда поклањала, поређало би се по столовима, и кад би званице долазиле показивала би им госпођина кћи или сестра или кака пријатељица говорећи н. п. „ово јој је дошло из њезина дома, ово јој је плата, ово су јој дарови, ово јој је даровала госпођа, ово њезина сестра“ и т. д . На гдјекојијем справама метала се на сто глава од воска, те се у њу новци забадали. Слугама и слушкињама што дарове доносе давало се што да пију, н. п. мушкарцима розолије а женскињу лимунаде, и штогод слатко да заложе, па су онда ишли у другу собу гдје се свирало и играло, и поигравши мало ишло је свако својим путем, а званице су се частиле и кафом . Послије подне кад се већ мислило да су дарови са свију страна приспјели, дозвали би справљеницу из друге собе, па би један за то одређени човјек пред госпођом од дома и пред званицама избројио све новце и остале ствари и казао би справљеници да је то њезино, онда би ова клекла пред госпођу која је сједила на столици, и молила би је за опроштење и за благослов, и она би благословила и покропила водицом и њу и новце и све ствари; по том би дјевојка устала и пољубивши у руку и своју госпођу и остале све отишла опет у другу собу гдје се игра, и с тијем је справа већ свршена, само би младеж остала још да се провесели. Они што су дошли с кошевима од дјевојачке куће остали би те ноћили, и справљеница је била дужна купити им за јело какога смока, н. п. рибе или меса , а остало се давало из куће. Кад би било у недјељу ујутру, они би се вратили опет онако као што су и дошли. На овијем справама кажу да је се могло скупити за дјевојку од 150 до 200 форинти у новцу осим осталијех ствари. Справљеница послије справе могла је ићи у службу коме јој је воља, а могла се погодити да служи и у напредак ондје гдје је и била, а гдјекоје су остале те служиле опет на справу, али се до ове није служило дуго као до прве, него највише 5—6 година, а поред тога имала је и плате по 10—15 форинти на годину, али од тога ваљало је да се и одијева. Овако су на справу највише служиле кметице код властеле, али су служиле и друге дјевојке како код властеле тако и код пучана. Ондје су кашто и момци служили на справу, али они нијесу онолико добијали колико дјевојке, него су им само давали лијепе хаљине и благослов. И занатлије су справљале своје шегрте, којима су осим новијех хаљина и благослова давали и сав алат од свога заната . cf. тестир [1] , [ колач 6 , кош 6 , кошић 2 ].

спра̏ва ж припрема за нешто. – Ко̀лика спра̏ва ци̏јело̄ ју̏тро, па ни̏ ка̄пи ки̏ше̄. – У̀ ва̄с је ве̏лика̄ спра̏ва за па̀рте̄нцу.

Српски рјечник

Речник дубровачког говора