Српски рјечник

ко̀ла̑ч , кола́ча  m.
1.
  eine Art radförmiges Brot , panis genus . Кад се иде у пријатеље (својти у госте) свагда у торби осим чутуре и још чега ваља понијети и колач (т. ј. шеничан хљеб), па кад се из пријатеља повраћа, опет одонуда такови колач ваља да му спреме ;   за то се каже : Јужну божићу и пријатељском колачу не ваља се радовати   (јер пријатељ ако један колач донесе, он неколика поједе, и опет му један ваља спремити да понесе) . Бољи је и црн колач него празна торба . Хвала му као и тетки без колача   (т. ј. нехвала му!) . Увалио му црн комад [колач?] у торбу   (кад ко учини коме каку штету) . Ја му не спремам тамо колача , ich rathe ihm nicht dort zu gehen ; Да зла колача ! Нијесам се надао томе колачу .
2.
  ein kleiner Laib Brot , den die Mutter für das Kind , bei Gelegenheit des Backens mitbäckt .
3.
  ein Laib Brot bei feierlichen Gelegenheiten ,   н. п. крсни колач .
4.
  колач обруча ,   одређен број савијенијех обруча и свезанијех заједно .
5.
  у бувару ,   т. ј. дрвен темељ на коме се зид почиње . [ vide   круг   2 ].
6.
  Дубр. )   госпођин дар справљеници . cf.  [ справа   2 ]; справљеница .

Речник косовско-метохиског дијалекта

кола̑ч , а  м.
1.
  хлеб, заслађен или не, од чистог брашна разног облика .   Сељанке зову фурунџиску лепињу кола̑ч :   По̏што ти је ова̑ кола̑ч ?  — Да̏ће ти те̏тка ме̏дене кола̑че .  — Ку̑ј ти је пресе̏као кола̑ч .  —   Фиг. непријатељство, непријатно изненађење: Тако̑ме се кола̑чу  бе̏љи не̑си на̄да̏о.  — Нада̏о сам се то̏ме кола̑чу .  —     У ДК. 1780 год., у селу Синају забележена је употреба ове речи у нарочитом значењу:   Писа Илиѧ г҃ колача шафра(на) .  —
2.
Стара тур. мера за дубину воде, размак од врха једне до врха друге руке кад се руке рашире, хват .
 — У В. и RJA. 1.   kòlȃč , koláča  м.

Речник дубровачког говора

ко̀ла̄ч , -а́ча  м   потпуно сух, од бијелог брашна направљен колач прстенастог облика, не сладак, намијењен припремању тзв. панате или се дроби у кафу бијелу и сл.  –   Два̑ кола́ча ће нам би̏т до̏ста за учѝнит па̀на̄ту.   спље̏цкӣ ко̀ла̄ч   врста сланог колача који се прави с уљем и циметом, црним брашном, а једе се свјеж.  –   У Ма́ре̄ Шу̏шице̄ је ва̏зда би̑ло фрѐшкијех спље̏цкијех кола́ча̄.