Српски рјечник

кру̑г , m.
1.
  eine Scheibe , discus .
2.
  онај темељ од дрвета што се на дно бунара метне, те се назида . cf.   колач   [5]
3.
  Далм. )   округло мјесто ,   н. п. главица или њива .
4.
  Ц. г. )   кад се змија савије у круг : Сјекни ка’ змија из круга .

Речник косовско-метохиског дијалекта

кру̑г , а  м.   а)   округло изрезана даска што се меће преко неисцеђена млада сира у грудњачи да се из њега исцеди сурутка, која се још притиска и каменом .  —   б) округла даска што се меће у кацу преко сира, кисела купуса па се одозго притисне каменом да садржина огрезне у води, ради што бољег одржања :   Прити̏сни га сас кру̑г .  —   в) круг воска :   Истопи̏ли смо во̏сак, и̏скочи ми товоли̏чки једа̑н кру̑г .     У ДК. ова је реч забележена 1762 год. у с. Косину:   Писа Станое шилега, п(оловник) ш(енице) и Нинка крꙊг воска ;     у с. Робовцу 1772 год.:   Писа Стояна крг (круг) воска . — У В.   кру̑г   1) ; у RJA. krȗg  м.