ко̀шара, f.н. п. коњска, говеђа, овчија, Stall von Flechtwerk, stabulum vimineum. [cf.1кланица, појата1].
Речник косовско-метохиског дијалекта
коша̏ра, еж.зграда прућем оплетена, сламом покривена, где се склања стока, кад је невреме. Најчешће се коша̏ра гради у трлу. Фиг. ружна кућа: Ку̏ћа ни се учини̏ла кај коша̏ра. — О̄де̑ пу̏а ве̏тар кај у коша̏ру. — У В. и у RJA. kòšara ж., а.
Речник говора јужне Србије
коша́ражзградица у дворишту за младенце.„Ко́зу во́ди у коза́ра, / а дево́јку у коша́ру”(нар. пес.)(Клиновац).
Речник дубровачког говора
ко̀шаражген. мн.ко̏ша̄ра̄
1.
свињац. – Не̏ђе бли́зу смр̀дӣ ко̀шара от пра́ца.
2.
неуредна прљава просторија, неуредна соба или кућа, стамбени простор који не одговара условима становања. – Нѐмо̄ј за̏ собо̄н о̀стави ко̀шару!