по̏јата , f.   (по Херц. )

1.

  der Stall , stabulum . [ cf.   кошара ].

2.

  гдје сијено и слама стоји . [ cf.   шупа ].

3.

  die Kammer , conclave  [ vide   клијет   1 ]: Да од њега бијел двор мирише, | И појата  ђе  Омер-бег  спава .

поја̏та , е  ж. наслон где се на селу затвара ноћу стока :   Ла̏ју пци̏ око поја̏те , ви̏дите, де̏цо, шта̏ је то.  —     У ЕЧ., VII, 159:     Pojata evleridir   (куће су типа као појате) . — У В.   по̏јата  ж., 1).