Српски рјечник

ми̑р , ми́ра  m.
1.
 ( instr.   ми́ром )   der Friede , рах .
2.
 ( instr.   ми̑ром )   Friede , Ruhe , рах  [ cf.   зевак ]: сједи с ми̑ром (док није било с чиром) .
3.
 (особито у пјесмама)   vide   мирис :   Миром  мирише .
4.
  Хрв. )   с ми̑ром   vide   свагда .
5.
 ( instr.   ми́ром )   приморју )   vide   зид :   Двори миром  саграђени .
6.
 ( Паштровићима )   кад се наздравља)   vide   свијет   [1] :   Да ни Господини Бог  поможе духовнике и од осталијех домова, који поју по миру  Ришћанскоме !
7.
  чире ми̑ре,  око тебе девет браће било   (у шали мјесто бајања да би чира нестало) .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ми̏ир  и ми̑р , ми̏ира  и ми̑ра  м.   мухур : Уда̏ри ми̏ир  то̄де̑к.   Арап.   mihr   печат .  – Исп. У В.   муху̀рли .

Речник дубровачког говора

ми̑р , ми́ра  m   мн.   ми́ри   ( тал.   muro )   зид.  –   Го̀рӯ ми́ри о̏д Гра̄да о̀д велике̄ же̏ге̄.   ми́ри о̏д Гра̄да   градске зидине у Дубровнику.  –   Ју̀че̄р и да̀нас по ми́рима о̏д Гра̄да прочесју́ни фу̀рестијех.   између чѐтири ми́ра   затворен у кућу или у неку просторију.  –   Жи́вӣ она̀ко̄ између чѐтири ми́ра и ни̏ког нити ви̏дӣ нити чу̏је̄. Ко дије́те су је др̀жали између чѐтири ми́ра, па са̏д не̏ зна̄ ни пу́тен хо̀дит.
/   ми̑р   /   изр.   ста̑т с ми̑рон   бити миран, бити добар (за дијете).  –   Сто̑ј о̑ди с ми̑рон док се ја̑ нѐ вра̄тӣн!