сви̏јет , m.  ( loc.   свијѐту )   ( јуж. )

1.

  die Welt , mundus  [ cf.   мир   6 ]: оде у бијели свијет ; из бијелог свијета .

2.

  Leute (franz.     du monde) , Menge , multitudo  [ vide   пук   1 ]: навалио свијет ; бјеше ли много свијета  код намастира  ? од свијета  нијесам могао да приступим .

3.

  овај или они свијет ,   jene Welt , alia vita (post mortem) : Нуто, мајко, аспе по рукама, | Гле цвијета од оног свијета .

4.

  das Tageslicht , dies , [ vide   1   вид   2 ] cf.   [1]   све̑т : Од вечера до света , | А од света  до века .

сви̏јет  м   народ, чељад.  –   Булѝка̄н сви̏јета је о̀стало без бѝљета за ва̀по̄р о̀д уре̄ и вра́тило се до̏ма.   изр.   би̏т при̏ко свије̄та   бити врло далеко.  –   Ко да је по̀шо̄ при̏ко свије̄та па се нѐ може ја́вит.   ужи́ват де̏ве̄(т) свије́та̄   бити презадовољан нечим.  –   О̀тка(д) се уда́ла, у̀жӣва̄ де̏ве̄(т) свије́та̄.   све̏ о̏(д) свије̄та   све што се на свијету може видјети, све што на свијету постоји.  –   Све̏ што̏ је о̏(д) свије̄та чуде́са̄ ви̏ђели смо та̏мо.