1.   све̑т , m.   ( ист. )   vide   свијет .

2.   све̏т  [ сет ], m.   ( ист. )   vide   свјет .

3.   све̑т , све́та , то , ( свѐти , та̑ ́, то̑ ) adj.   heilig , sanctus ..

све̑т , а  м.   Има два света, невидљиви: та̑ј све̑т    и видљиви: ова̑ј све̑т :   Та̑ј  и ова̑ј све̑т  на̏ врат да га но̏сиш, џева̑п да му не̏ мош да̏т!  — Та̏ко ми ово̏га и оно̏га све̑та !  — Е̑ј, пу̑сти све̑т !   (Резигнирано уздише ожалошћени).  — То све̏ све̑т  и зе̏мља зна̑.  — Мло̏го све̑т , па не мо̏же да се про̑ђе.  — Ску̏пијо се све̑т .   Као фраза али без нарочитога значења : На ова̑ј бе̑ли све̑т , ре̑ћеш кај да га очи̏ма гле̏даш.  — Бе̑ли све̑т

1.

  иначе значи цео свет, многи :   То бе̑ли све̑т  зна̑.  — Сабра̏о се бе̑ли све̑т .  —

2.

У другим изразима бе̑ли све̑т   значи туђина, неодређено где :   За̏ви о̏чи, о̏тиде у бе̑ли све̑т .  — У В. 1   све̑т  и сви̏јет  м.