Српски рјечник

пу̑к , m.
1.
  (по зап. кр. )   Volk , populus . cf.  [ вилает   2 ], народ , свијет   [2] , свјетина   [2] .
2.
  по пу́ку ,   der Krach , fragor  [ vide   пуцањ ]: Пушку чуо, по пуку  познао .

Речник дубровачког говора

/   пу̑к   /   изр.   пу̑к и ко̀мӯна   свако.  –   Са̏мо ти̑ то̑ рѐци ње̏му, а су̏тра ће зна̏т и̏ пӯк и ко̀мӯна.