Српски рјечник

свјѐтина , f.
1.
augm. v.   свијет   [1] :   Отле оде земљом и свјетином .
2.
  eine Menge Leute , multitudo  [ vide   пук   1 ]: навалила свјетина .

Речник говора Прошћења

свјѐтина , -е̄ , ж.  — народ.  —   Кака се оно свјетина код оне куће сакупила? Велика је свјетина данас овијем путем прошла.