Српски рјечник

на̑ј
1.
vide   [2]   на̑ :   дај нај .
2.
  am (um den Superlativ zu bilden) :   најбољи , am besten , der Beste , maxime , super omnes : Нај  острагу Крла  капетане .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   на̑ј , на̑ђем  свр.   наћи . Овај облик је забележен у БП.
2.   на̏ј   има значење 2. л. јед. зап. нач .   Каже се кад се нуди, на супрот дај , кад се тражи . Исп.   на̏ :   На̏ј  ти, Пе̏тре, ово̑  — Да̏ј — на̏ј , да̏ј  — на̏ј , па до̏кле ћу ја тако̑?  —   Кад је више чељади којој се говори, ова реч узима облик на̏јте .  — У В. и у RJA.   4   nȃ j  узв.
3.   на̏ј   речица за грађење суперлат. код придева и прилога :   На̏ј млађија   на̏ј шерија.   Расн.  (нп). — То̑ ми је нај старе̑ј син, нај старе̏је де̑те.  — За нај старе̏јега си̑на.   Пећ.  — На̏ј средњија гово̏рила : ја би сре̏бро на̏ј фолела.   Расн.  (нп). — На̏ј  ка̏љавога  ( ак. јед. ). БМ.  — Ком ти је на̏ј  ми̏ло здра̏ви то̏ме.   Расн.  — На̏ј  ле̑по је тако̑   БМ.  — Ка̑жу на̏ј  ја̑к чо̏век кад је̑ ме̑со.  Буг. —   Деца често говоре : Моје дими̏је су на̑ј на̏ј ле̑пе.  —   Чују се и овакви примери : На̏ј  ми је мука да про̑ђем преко оно̏га бре̑га.  — На̏ј  ми је ле̑по ово̑ јасть̏ча.  — У RJA. 3. nȃj , a) .