1.   но̑ ,   (особито у Ц. г. )   vide   него , cf.   ного :   Боље у гроб но  бит' роб ; Радија сам без једнога сина | Но  без моје руке у рамену  — Милиј' ми је свекар мој | Но  рођени тата мој .

2.   но̏

1.

  (у војв.  и зап.   по варошима)   aber , at . cf.   [vide]   али   [1] .

2.

  (у Србији  до времена Карађорђијева ,   als Parodie der germanisierenden Serben) nun , nu!     age : но  мој драги !

3.

  у Црној гори  кашто се узима мјесто   али ,   а у пјесмама   на много мјеста не значи ништа .   Ово је по свој прилици у обадва значења помијешано са но  и са ну .

4.

  додаје се гдјекојијем ријечима на крају без и кака особитога значења, н. п. гдјено , кадно , којино , каоно  [ пано ] , [ cf.   ада ] :   Ђено  лежи вода до кољена  — Пано  оде Шћепо  низ Рудине  — Којено  су пет стотин' дуката .

1.   но̑  узв.   него, да како, него шта :   А. Спре̑мате ли се за пра̑зник? — Б. Спре̑мамо, но̑ .   Прил.  — А. Јеси гла̑дан? — Б. А но̑ ! Вр̏ло сам гла̑дан.  — Ада но̑  (јест, није него), ја сам му поце̄па̏о!   После прекида за потстицање разговора : Но̑ , па шта ре̏косте, љу̑ди?  — У В. и у RJA.   1.   no , a. узв.

2.   но  св. :   Мо̑ј ка̏јик је по̄ве̏лик но  тво̑ј.  — У RJA. 1. no , b., c., d., e.

/   но̑   /   изр.   ди̏гнут но̑   уобразити се.  –   О̀тка(д) су се на̀шли у̀ со̄лдима, ди̏гли су но̑с, ни̏кога ви̏ше не позна́дӯ.   изр.   ду́ша му (јој) је у но̀су   једва жив (жива).  –   Јѐдва и̏де̄, ду́ша му је у но̀су.   ѝзӣћ на̏ но̄с   присјести.  –   Све̏ ће то̑ њи̏ма јѐдно̄га ли̏јепо̄га да̑на ѝзӣћ на̏ но̄с.   ѝзӣћ (ѝспе̄т се) на̀ вр(х) но̏са   дозлогрдити.  –   Не̏ка ми ви̏ше ни̏ко о̀д њӣх не до̀лазӣ у̀ кућу, сви̏ су ми се и̏спе̄ли на̀ вр(х) но̏са!   ко̀лико̄ и̏ма̄ све̏ би му у̏ но̄с ста̏ло   мало, врло мало.  –   Ко̀лико̄ на̀ пјату и̏ма̄ ку̀пуса, све̏ би му у̏ но̄с ста̏ло.   на̀пињат (на̀пе̄т) но̑с   наљутити се на некога, својим понашањем исказивати нерасположење према некоме.  –   На̏пе̄ли су но̑с, сѝкӯро ин не̏што ни́је пра̏во.   но̑ му (јон) пѐче̄ ра̀кију   кад је неко прехлађен, па му цури нос.  –   Ви̏дӣш да му но̑с пѐче̄ ра̀кију, на̏ очи нѐ видӣ.   о̀бјесит но̑   изражавати нерасположење према некоме или због нечега.  –   О̀бјесиће но̑с ако хи мимо̀ӣђе̄мо.   по̑ћ у̏з но̄с   кад се неко на некога због нечега наљути.  –   Зна̑м да сан им по̀шо̄ у̏з но̄с, ма не мо̀гу нѝ ја̄ са̀ свакијен ко ш чи̏рон на ре́пу.   чѝнит не̏што на̏ вра̄т на̏ но̄с   радити нешто што се најбрже може.  –   Па̑ртили су на̏ вра̄т на̏ но̄с у̀ Новӣ, јер је ста̑ро̄му ду́ша у но̀су.