Српски рјечник

1.   о̀џа̑к  ( о̀џак   [*] , оџа́ка  ( о̀џака ) m.
1.
vide   димњак .
2.
  у сијању диња и лубеница као кућица у сијању пасуља ; оџак је од кућице мало повећи .
2.   о̀џак , *  m.   vide   двор   1 .

Речник косовско-метохиског дијалекта

о̏џак , о̏џака , тур.   oģak   огњиште, димњак; каменолом; окно у руднику; кућица за поврће; велика, угледна породица (одатле о̀џаковић), у јаничарској војној организацији пешадија.  – У В.   1.  и 2.   о̀џа̑к (о̀џак) .

Речник говора јужне Србије

оџа́к  м   ( тур.   ocak  - огњиште;кућа )
1.
  димњак.
2.
  место где се сади поврће (кромпир, пасуљ и др.) .   „Посади́ла сам до ло́јзе око сто оџа́ка гра”   ( Врање ).

Речник говора Прошћења

о̀џа̄к , -а́ка , м.  —
1.
димњак.  —   Излази ти дим кроз оџак.
2.
  кућа, дом, породица.  —   Идем на свој оџак.
3.
  огњиште.  —   Наложи ватру на оџак.