по̏п, по̀па, m.der Weltgeistliche, sacerdos. [videсвештеник]. У Србији попови до сад нијесу имали једнакијех хаљина, него су се носили како је који хтио и могао (као и остали људи, осим црвенијех капа); браду понајвише су имали, а гдјекоји су је и бријали, особито док су још млади. Онамо један поп држи по неколико села, па кад су свечари у ком селу, онда иде онамо сам, и носи кашто водицу по селима, као око Богојављенија, Чисте недјеље и т. д., а у осталијем догађајима (н. п. кад је ко болестан, кад се роди дијете и т. д.) кад коме затреба поп, треба да му иде кући да га зове; ако ли га не нађе код куће, а он треба да иде за њим по нурији да га тражи (тако може кашто човјек ићи за њим три дана докле га нађе). Кад су попови код своје куће, они раде сваке послове домаће, н. п. ору, копају, крче, косе, цијепају прошће и т. д. као и остали сељаци; као што се приповиједа да је дијете казало попу кад га је видјело гдје враћа говеда: „Попо! зар и ти чуваш говеда?“ а он му одговорио: „Е мој синко! те још да су моја!“ Онамо су калуђери још старији од попова: јер су богатији и одјевенији, и боље разумију црквена правила: јер чешће чате у цркви и служе летурђију, а попови гдјекоји служе летурђију од године до године. У Црној гори никакав поп нема браде, а и капе су им као и у осталијех људи, и носе оружје као и остали људи, и тако се од осталога народа изван цркве ни по чему не разликују, а у цркви се и кад не служе разликују по томе што не скидају капа. Онамо и попови иду у чету и бију се с Турцима као и остали људи, и као главари ваља да предњаче, а гдјекоји су и народне старјешине, н. п. војводе (као што је и за времена Карађорђијева у Србијн било војвода попова, н. п. прота Матије Ненадовић у нахији Ваљевској, поп Филип у нахији Студеничкој, Рачански архимандрит Мелентије у нахији Сокоској био је управитељ од цијеле нахије, који се звао комендат). Данашњи попови наши у војводству а по њима гдјекоји већ и у Србији стиде се овога имена поп, и ишту да им се мјесто њега рече парох или свештеник. cf.намастир, школа.
Речник косовско-метохиског дијалекта
по̏п, по̏пам.; попо̏вим.мн.; по̏поваген.мн.; попо̏вимадат.мн.: Од по̏па до кова̑ча. (Израз којим се обележавају ствари у великом размаку, врло диспаратне, кад се тиче шивења значи сасвим ретко шивено) . У ДК. ова се реч јавља од 1762—1789 године на много места. Држим неће бити без вредности да овде поређам све свештенике који су у ДК. споменути у гореозначеном размаку времена. Тако свак може видети колико је приближно и где било свештеника у другој половини 18 века: 1762 год.:Нꙋріа попа Ристе.Исп.нури̏ја2. — Исте године помиње се у с. Крајишту:Попадіа Стоꙗ. — 1763 г.:Нꙋріа поп Ꙗнка. Исп.нури̏ја3. — Исте године помиње се:Нꙋріа попа Лазара. Исп.нури̏ја4. — 1764 год.:Нꙋріа попа Павла. Исп.нури̏ја, 6. — Исте године помиње се:Нꙋріа попа Стоꙗна. Исп.нури̏ја5. — 1765 год.:Нꙋріа попа Лазара. — Исте године:Нꙋріа попа Николе и Радиво(ја) . Исп.нури̏ја9. — 1766 год. у селу Кошу:Писа попь Никола козꙋ. Биће исто лице, јер исте године у истом селу на другом месту стоји:Писа попь Николае п(оловник) п(шенице) . — Исте године:Ѵ Скочиꙋ попь Никола писал. — Те године у с. Дрснику међу приложницима манастирским први:Писа попь Іѡван. — Ове исте године у селу Подграђу:Писа попь са селом ꙃ҃ ши(ника) ж(ита) . — 1769 год. записала је једна невешта рука:Слѡь (нешто што би могло с натегом да буде и Дрсник) писа пѡпь Іѡван пл(овоник) пшен(ице),а то ће бити без сумње исто лице које је напред већ споменуто. Исте године у с. Бичи:Пис. попь Никола и Милован ч(абар) пшенице,а то ће бити исто лице које смо видели 1766 год. у с. Кошу. — У Клини 1769 год.:Писа поп Іѡван п(оловник) кол(омбоћа) . — Ове се године спомињу међу усопшим свештеницима а) Косовски:поп Ристо, Величко, Никола, Тома, Иліаи Іѡван. б)Новобрдски: попь Ћорћіе, Степан, Іѡвань, Станко, Иліа, Марко. в)Нови Пазар, Стꙋдениц, монастир: Поп Стефан, Марко, Іѡкса. — 1770 год.:Єнориѧ попа Маѳеѧ.Исп.нури̏ја12. — 1770 год.:Єнориѧ попа Маѳеѧ. Исте године:Нꙋріа попа СтоꙗнаИсп.нури̏ја5. — ҂аѱ҃оа (1771 ), маіа к҃з, Ново Брдо, писа
попь Радоица є҃ гроша.1772Паки попь а҃ грош за з(дравље)
домꙋ. — Нꙋріа попа Радівоа. — 1777 год. у с. Леочини: Писа Михаило пꙋлꙋ.1772 год. у с. Ђураковцу:Писа поп Іѡсифь ст҃и сарандар ѡпще, спомен домѵ і ꙋсоп. Іѡванꙋ, Стефанꙋ, РадоициИсп.нури̏ја9. — Нꙋріа попа Димитріа.Исп.нури̏ја13.. — 1774 год.: Нахіа Вране, писа попь Ꙗнко є҃ г(роша) . — 1776 год. у с. Бичи:Нахіа Вране, писа попь Ꙗнко є҃ г(роша) Писа поп Никола и Милован ч(абар)
пшенице. — 1778 год. у с. Дрснику:Писа попь Иѡван. — 1779 год. мес. априла:Сіѧ писмо мене попа Вꙋче. На другом месту опет стоји:Попь Рако писаль. — У с. Дрснику ҂аѱ҃аѳ (погрешно, можда место аѱоѳ). Писа поп Іовань ш. п. — Исте године у месецу јулу, у с. Шиповику:Писа попь Никола ꙗгне, ѡвцꙋ. — Исте године, месецаиниа ѳ҃у с. Истоку записано... Шаити попь Милиꙗ ѡ села Синаꙗ и .... —҂а҃ѱп(1780) у с. Мојстиру:Писа Єреміа и поп Ћорћiе и Коста. — 1783 год. у с. Шиповку:Писа попь ѡвцꙋ. — 1784 год. у селу Подграђу:Писа ереи попь Станое и синь его Милован є҃ гроша спомен. — Биће да се тиче истог лица и ова забелешка у с. Подграђу из год. 1772:Писа Иноика ст҃и сахидар ꙋ(сопшему) свещено iрею Иванꙋ и Маринкꙋ. Писа поп Станое брава, козле. — 1788 год. у Девичу:Потписа поп Сава подгоричанинь. — 1789 године у Приштини:Цвета попадия г҃ гроша. — У В.по̏п, по̀пам.Исп.јере̑ј, свештенојере̑ј и свеште̏ник.
Речник говора јужне Србије
попмпопречна гредица на вертикалној греди (стубу) која је спаја с уздужном гредом(Куново).
Речник дубровачког говора
по̏пмсвештеник, свећеник. – Ко̀јӣ је по̏п слу́жијо ми̏су?