пу̏кнут, пу̏кнемсвр., исп.пу̏ћ: О̏ће да пу̏кне кај кошта̑н. — О̏ће да пу̏кне од му̏ке. — О̏ће да пу̏кне, ако не оку̏си. — Да пу̏кнеш, не да̑м ти. — Пу̏кни, ако не̑ћеш! — Пу̏кло ми ср̏це за те̏бе. — Пу̏ко му то̏п(каже се у иронији за трговца који је пропао, банкротирао). — У В.пу̏кнути, не̑м свр. Исп.пр̏снут.
Речник дубровачког говора
пу̏кнут, пу̏кне̄мсвр.
1.
не моћи издржати нешто. – Ти̑ би пу̏ко̄ кад нѐ би прогово̀ријо.
2.
претргнути се од нечега. – Пу̏кле су ми ру̑ке од ва̀лӣже̄. изр.пу̏кнут о(д) смије́хасмијати се преко мјере. – Пу̏кли смо о(д) смије́ха ка(д) смо чу̏ли што̀ му се дого̀дило. кут пу̏кло – да пу̏клокаже се кад неко по сваку цијену жели нешто урадити или постићи. – Тра́жићу то̑ о̀д њӣх па кут пу̏кло – да пу̏кло!