пу̏ћ, пу̏кнемсвр.Исп.пу̏кнут: О̏чи му пу̏кле(најчешће клетва ветра). — Ду̑ша му пу̏кла(у клетви)! — Пу̏као о̏бруч од мра̏за. — Пу̏че му пу̏шка(каже се кад неко уграби неочекивано неку срећу): Та̑ј си̑н, пу̏че му пу̏шка ово̏га ре̑да. — Он ће пу̏ћ да му не да̑ш да оку̏си. — Пу̏кла сам ја за твоје ушти̏пце! (тј. не марим). Кад је овај глагол уз реч перде: Њо̑јзи гу пу̏кло пе̑рде(тј. више за срам и стид не зна). — Неће да му пу̏кне чове̏сто, да се помаска̏ри да ре̏кне: „На̏ ова̑ј зеле̑н ли̑с пода̑ј твоје̏ма деца̏ма!“ — У В.пу̏ћи, пу̏кне̑м свр.