РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

пу̏н , а , о , adj.   voll , plenus :   пун ријечи ; пун пунцат  (пунцит) , ganz und gar voll .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   пу̏н  и пу̑н , пу̏на , пу̏нo  прид. :   Пу̏на  ко̏ла пуна̏цна.   Буг.  — Пӯн  пу̑нцит кофи̑н . — Пу̏на  пу̑нцита ко̏ла . —   Као прил. :   доста, много : И̏ма пу̏но  де̏це . — Пу̏но  Арну̑ти до̏шли на паза̑р . — Да ми да̑ш пу̏но . — Ако̏ ћеш да да̑ш пу̏но , добро, ле̑чка не̑ћу . — Пу̏но  ме̏не, пу̏но  ма̑јке своје̑ !   (Каже мајка детету кад га милује) . — У В.   пу̏н , а , о  и пу̏но .
2.   пу̑н , а  м.   у точку нпр. :   Уда̏ријо му пу̑нове . — У В. н.