Српски рјечник

пу̏шка , f.  ( pl. gen.   пу̏ша̑ка̑ )
1.
  das Schießgewehr , telum jaculatorium :   мала , Pistole ;   дуга , Flinte ;   auch die вјетрењача   [3]   (Windbüchse) ist eine   пушка .
2.
    без пушке н. п. дао или узео град , т. ј. да није ни једна пушка пукла ,   ohne einen Schuß , oppidum traditum recipere .

Речник косовско-метохиског дијалекта

пу̏шка , е  ж. :   Тури̏ћи ме̏ћу пу̏шке . — Свӯ но̑ћ су ноћа̏с пу̏цале пу̏шке . — Дуга̑чка пу̏шка   (тј. пушка која се не носи у силаву или за појасом или у кубурлији) . — Ма̑ле пу̏шке   (тј. пушке које се у силаву, за појасом носе) . —     У ДК., у једном запису из 1779 год. у Девичу стоји:     Пакъ пꙋшкꙋ малꙋ – ѡстала ꙋ нега . —   У поређењима : Пра̏в кај пу̏шка . — До̏шла је го̏ла кај пу̏шка . — Ово̏ме Да̄ве̑ Кикире̏зу пу̏че пу̏шка , отка̏ко у̏лезе измећа̑р код Ши̏шка  ( исп.   пу̏ћ ). — По неки пут реч пу̏шка  значи момак, борац, одрасла мушка глава:   Рам-Љута̏н пресе̏као пампу̑рски пу̑т сас преко стојпедесе̑т пу̏шака . — У В.   пу̏шка  ж.