Српски рјечник

ру̀чица , f.
1.
dim. v.   [1]   рука .
2.
  ручице  на плугу ,   die Pflugsterze , stiva , [ cf.   ралица   3 , расоје , рукодрж ].
3.
  die Handhabe , manubrium , ansa , cf.   [vide]   држак : Од шта је кутао од тог и ручица .
4.
  куђеље или лана ,   ein Bund Flachs , fasciculus cannabis aut lini .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ручи̏ца , е  ж.   мања количина од руковед :   Две ручи̏це  кантаријо̑н.  — У В.   ру̀чица  ж., 4).

Речник говора јужне Србије

ручи́ца  ж   сноп конопље   ( Куново ).

Речник дубровачког говора

ру̀чица  ж
1.
  ручка, дршка на нечему.  –   О̀кинула ми се о(д) тежѝне̄ ру̀чица на̀ бӯрси о̀(д) спе̄нѕе̄.
2.
  хљеб дугуљастог облика.  –   Ме̏ни је до̏ста ру̀чица кру̏ха за два́ да̄на.   изр.   о̏(д) шта ку̏то̄ о̀(д) тега̄ и ру̀чица   каже се кад се жели истаћи сличност или идентичност по било којој основи између потомка и претка, односно кад се нешто жели објаснити родбинском везом, генима.  –   О̀тац му је би̏јо па̏метан и по̀штен, па се нѐ треба̄ чу̏дит што је ѝ о̄н та̀кӣ, јер о̏(д) шта ку̏то̄ о̀(д) тега̄ и ру̀чица.