Српски рјечник

р̀ђав , а , о  adj.
1.
  elend , schlecht , miser . [ cf.   абен   2 , 2   зло , злочест , лош , пртен   2 ].
2.
  Дубр. )   vide   слаб , болестан ,   unpaß ,   morbo tentatus : нешто сам рђав .

Речник косовско-метохиског дијалекта

рђа̑в , рђа̏ва , рђа̏во  и рђа̑ви , рђа̑ва , рђа̑во  прид.
1.
  лош, недобар :   Слу̏шај што ти тава̑ј рђа̑ви  Арито̑н вели̑.  — Рђа̏ва  го̏дина.
 —
2.
слаб, лоша стања и здравља, болестан :   Ка̏ко је је Сми̑ла? — Бо̏га ми, пре̑тељу, доста рђа̑в .
 —
3.
  Као прил. лоше, зло :   Ја рђа̏во  се рђа̏во .   БМ.
 — У В.   р̀ђав , а , о .

Речник дубровачког говора

р̀ђав , а ,  придј.
1.
  зао.  –   Ђе̏ си на̀шла та̀ко̄ р̀ђаво дије́те?
2.
  болестан.  –   Рѐкли су ми да је ста̑рӣ р̀ђав.