сла̏б, а, о, adj.schwach, imbecillus [cf.слабомоћан]; од зиме, од врућине, kann sie nicht ertragen, impatiens frigorisfamis; слаб на срцу (т. ј. гони га на поље). cf. [рђав2, болешљив], муанат.
Речник косовско-метохиског дијалекта
сла̏б, а, оприд.супротно од јак: Ова̑ј је ко̏нац сла̏б, дај ми једа̑н по ја̑к. — То је сла̏бо, не̑ће држа̏т. — Сла̏ба је та бра̏ва. — Комп.по сла̏б и сла̏пши: О̏на је сла̏пша од њо̑јзи.Пећ. — Прид.сла̏бозначи: ретко, мало: Сла̏бо ка̏д дола̏зи он код на̑с. — Сла̏бо ти што је̑. — Сла̏бо кад да се потре̏фу како ваља̑.Бугар. — У В. и Вr. Iv. slȁb и slȁbo прид.
Речник дубровачког говора
сла̏б, а, -опридј.болестан. – Ду̏го је би́ла сла̏ба и ни́је ѝзлазила ѝс куће̄.