спа̀хија  [( спаија )], m.  ( pl. gen.   спа̏хи̑ја̑ )

1.

  der Grundherr , dominus fundi . У   Србији  су били а у   Босни и у Херцеговини  ваља да су и сад спахије најбољи људи за народ. Босански су бегови готопо сами спахије од свијех онијех земаља; и готово сви имају своје куле и дворове по селима у   Босни и у Херцеговини , и тамо сједе. Гдјекоји још имају стара Српска подријетла,   н. п. Љубовићи , Видаићи , Бранковићи , Вилиповићи , Тодоровићи  и т. д. , али опет не спомињу радо да су кад Србљи били, премда ни данас не зна Турски ни од стотине један, него говоре Српски као и остали Србљи. Спахије узимају десетак  од жита и у новцима од ожењенијех глава (око два гроша) главницу   (у име десетка од поврћа и од осталијех усјева и другијех ситница) . Спахије обично иду у јесен и зими по својим селима, те купе главницу и десетак. Они немају нигдје својијех намјесника по селима, нити је обичај да им се што ради. Кад спахија дође у село, он одјаше код каквога газде, гдје је пространа и лијепа кућа, па му сви сељаци дају за јело што треба. Слабо који спахија иде по селу да гледа колико је који набрао, него пита н. п. „Е   Радоица ! колико си ти ове године набрао кукуруза?“ Ако   Радоица  рече да је набрао 20 товара, а он пита његова сусједа је ли то истина; ако сусјед каже да јест, а он онда рече: „Е, море, на твоју душу.“ Ако ли   Радоица  одговори да је посијао доцкан, па убила слана кукурузе, или да је поплавила вода, или побила туча, па није набрао ништа, онда спахија (тјешећи и себе и њега) каже; „Даће Бог до године.“ Осим поменутога десетка и главнице давала се спахијама на винограде   тулумина , на свиње жировница   (по коју пару од свакога свињчета по колико му се каже да их ко има) , на кошнице ко их је држао од сваке по онолико по што је онда ока меда или десету кошницу ко их много има, по нешто на воденице и на казане; али се на многијем мјестима и од овога по нешто узимало у главницу, која за то није била свагда и свуда једнака. Многи се сељаци погоде са спахијама, па им плаћају осјеком на годину; тако су   н. п. Тршићани (гдје сам се ја родио)  плаћали своме спахији на годину 10 гроша од ожењене главе, па више ништа   (ту му је и главница и десетак за све) . cf.   читлук , читлуксахибија .

2.

  (у Боци )   мужевљи стриц .