сто̀лица , f.  ( pl. gen.   сто̏ли̑ца̑ )

1.

  der Sessel , Stuhl , sella , [ cf.   2   сто   1 , столац   2 , сточић , шкањ ].

2.

  (у Ц. г. )   у дуге пушке од табана оно доље . cf.   јалман .

3.

  (у Хрв. )   vide  [ софра ] синија  ( cf.   сто ):   Још к отоме од злата столицу,  На столици  алин камен драги, | Да се види сестри вечерати | Усред ноћи као усред подне .

столи̏ца , е  м.   дем. од   сто̑л , дрвена сељачка тронога столица .  — У В.  и Br. Iv.   stòlica  ж.