1.   та̏

1.

 interj.   doch , sane : та  не ћеш ти то учинити, већ ако ја умрем ; та  немој, човјече ; та  помози ако си човјек!   А. Ђе си био? | Б. Та  ишао сам да зовнем Мирка , па га нема код куће . — А. Јеси ли ручао? | Б. Та  јесам (али —) .

2.

 conj.   et —, et — , sowohl — als auch —  [ vide   или   2 ]: та  по шији, та  по врату , das ist ja (im Grunde) alles eins .

3.

на некијем мјестима (у пјесмама) не значи ништа, него се само дода да је пуна врста ,   н. п. На руци му три златна прстена, | Та  сва три му цркла на прстима  — Кад погледа војвода Груица | Та  ђе Чупић  грозне сузе лије  — Чупић  слуша па сузе прољева | Та  од јада гледајућ' очима .

2.   та̑ , то̏га   (у Ц. г. )   vide   тај .

3.   та̑ ,   diese hier, diese da , ista , fem. von   тај .

1.   та̏  узв.   у дечијем језику тако деца вичу кад хоће некога да уплаше . — У В. н.  овог значења .

2.   та̑  зам.   тај :   Та̑  непомени̑к.   Пећ.  — Та̑  бо̑р.   Гојб.  — У̏мре му та̑  зе̏т.   Пећ.  — Та̑  пра̏г ће ме̏не да ме усту̏кне.   Кл.  — Та̑  пу̑т не̄ма̑ше.   Пећ.  — Мука жи̑ва је би̑ла та̑  пут.   БП.  — Та̑  пу̑т је иша̑, више ни̏је доша̑  Исток. — У В. и Br. Iv.   2.   tȃ, tȍga .   Исп.   та̑ј .

та̑ј  или та̏ј , та̑ , то̑ ; ти̑ , те̑ , та̑ ; једн. : та̑ј  или та̏ј  ( та̑ ), то̏га , то̏ме  ( то̏му ), то̏га  ( то̏ ), те̑м , то̑м  ( то̏ме ), та̑ , те̑јзи  ( то̑јзи ), те̑ , ту̑ , то̑м , мн. : ти̑  ( та̑ ), те̑  ( ти̑ја ), те̏ма , ти̏м :   Та̑ј  и ова̑ј све̑т да не̑мам  (   заклетва ). — То̏га  и ово̏га све̑та џева̑п да му не̏ мош да̏т.  — Те̑јзи , то̑јзи  ( дат. једн. ж. ). — Та̏ко та̏ј  све̑т и ова̑ј.   БМ.  — Та̏ј  да̑н и дана̏с   (никад, тад како и данас тако) . — Та̑ј  дан и пе̑так   (више никад) . — У на̑с ће о̏стат та̏ј да̏н , не̑ће потрāжи̏т.   Буг.  — Она̑ о̏ће да те изгу̏би та̏ј дан   (тј. за вазда) . Буг.  — Та̏ј дан  и Бадњи̏ дан.   Кл.  — Та̏ј пу̑т  (тј. тад) тре̏фијо се.   Гојб.  — Та̏ј час  (тј. одмах) тури̏јо по̏па на ра̑жањ.   БП.  — Тај  си̑н са̏гена трго̏вац.  — Про̏ћу те̑м  шевāре̑м.   Гојб.  —     У ДК. записано је     ҂аѱ҃ѯѕ априліа е҃ дан... и паки на ѡбороте таи лист.  — У В. и Br. Iv   tȃj , tȃ , tȏ .   Исп.   та̑ .

та   (обично поновљено)  узв.   узвик  којим се гоне козе   ( Клиновац ).

/   та̑   /  пок. замј.   изр.   ѝ та̄ је   потврдни одобравајући израз у разговору (мисли се: та ријеч, то што кажеш).  –   „Све̏ ће ти учѝнит, ма му нѐ пӣта̄ј дина́ра̄.” – „Ѝ та̄ је!”