Српски рјечник

та̑ј , та̑ , то̑ , adj.   der da , iste . [ cf.   2   та ].

Речник косовско-метохиског дијалекта

та̑ј  или та̏ј , та̑ , то̑ ; ти̑ , те̑ , та̑ ; једн. : та̑ј  или та̏ј  ( та̑ ), то̏га , то̏ме  ( то̏му ), то̏га  ( то̏ ), те̑м , то̑м  ( то̏ме ), та̑ , те̑јзи  ( то̑јзи ), те̑ , ту̑ , то̑м , мн. : ти̑  ( та̑ ), те̑  ( ти̑ја ), те̏ма , ти̏м :   Та̑ј  и ова̑ј све̑т да не̑мам  (   заклетва ). — То̏га  и ово̏га све̑та џева̑п да му не̏ мош да̏т.  — Те̑јзи , то̑јзи  ( дат. једн. ж. ). — Та̏ко та̏ј  све̑т и ова̑ј.   БМ.  — Та̏ј  да̑н и дана̏с   (никад, тад како и данас тако) . — Та̑ј  дан и пе̑так   (више никад) . — У на̑с ће о̏стат та̏ј да̏н , не̑ће потрāжи̏т.   Буг.  — Она̑ о̏ће да те изгу̏би та̏ј дан   (тј. за вазда) . Буг.  — Та̏ј дан  и Бадњи̏ дан.   Кл.  — Та̏ј пу̑т  (тј. тад) тре̏фијо се.   Гојб.  — Та̏ј час  (тј. одмах) тури̏јо по̏па на ра̑жањ.   БП.  — Тај  си̑н са̏гена трго̏вац.  — Про̏ћу те̑м  шевāре̑м.   Гојб.  —     У ДК. записано је     ҂аѱ҃ѯѕ априліа е҃ дан... и паки на ѡбороте таи лист.  — У В. и Br. Iv   tȃj , tȃ , tȏ .   Исп.   та̑ .

Речник дубровачког говора

/   та̑ј   /   изр.   то̏га̄ ти тво̑га ; то̏га̄ му њѐгова   псовка у којој је замјеница употребљена да се избјегне ријеч: Бога ти…  –   То̏га̄ му њѐгова, кад га у̀хитӣн, у̀бићу га!  – То̏га̄ ти тво̑га, о̀стави се ме̏не!