Српски рјечник

1.   та̀ван , *  m.  ( pl. gen.   та̏ва̑на̑ )
1.
  der Boden , Plafond , die Felderdecke , lacunar  [ cf.   поткупље , таванице ]: ударио главом у таван .
2.
  der Boden , tabulatum supremum : на тавану .
3.
  Schicht , Lage , tabulatum : један таван  купуса, један таван  меса .
4.
  Stockwerk , tabulatum  [ vide   под   1 ]: Кулу гради од двадест тавана.
5.
  der Fußboden , coassatio , [ vide   тле ] cf.   под   [3] : Од тавана  на ноге скочио .
2.   та́ван  ( та̑ван ), вна , вно , adj.   vide   [2]   таман .

Речник косовско-метохиског дијалекта

та̑ван , та̄ва̏на  и та̑вана  м :   Па̏де од та̄ва̏на  те до̏ле.  — Трчу̑ ми̏ши по та̑вану .  —   Тур.   tavan  им.   даске и разни украси што се искују с доње стране испод крова да се просторије чувају од хладноће и да не изгледа ружно .  — Нгрч.   τό ταβάνι   плафон , ταβανάνω   градити таван , таванити .  — У В. и Br. Iv.   1.   tàvan  м .  (мн. ген. tȁvȃnȃ )

Речник говора Прошћења

та̀ван , , м.  —
1.
плафон у кући, поткровље.  —   Дигли смо месо на таван да се суши.
2.
  мала раван у шуми.  —   Нека ви стоке по тим таванима нека пасу.