1.   та̀ма̑н , *   gerade , eben , just , commode , recte , nec justo minus , nec plus  [ cf.   угод ]: таман  до кољена ; таман  си дошао кад треба ; А. Је ли ти дугачка та хаљина? | Б. Није, него таман .

2.   та́ман  ( та̑ман ), мна , мно  ( та̑мни̑ , на̑ , но̑ ), adj.  [ 2   таван ]   finster , obscurus : Тамној  ноћи нема свједока ; За три дана и три ноћи тамне.

1.   тама̑н  прид. непромен. како и колико треба, на меру :   Тама̑н  ми ове̑ јемени̏је, кај за ме̏не да су скро̏јене.  — Ба̏ш са̏к тама̑н .   Прил.  — Седе̏ли смо тама̑н . =  прил.   управо : Тама̑н  как мо̏је ку̏ће. Прил.  — Тама̑н  је̑у ле̏ба.   БМ.   Често кад хоће да се појача оно прво значење додаје се пред реч тама̑н  и тас : тастама̑н . Исп.   тастама̑н  ту реч на своме месту . — У В. и Br. Iv.   1   tàmȃn   Арап.   tamam  им.   свршавање , окончање ; сазревање , усавршење . =  прид.   тур.   довршен , без недостатка , употпуњен ; цео ; савршен , готов ; управо колико треба, ни више ни мање . =  прил.   врло добро ; добро , управо тако .   У једном ферману из Дубровачке архиве, раби I хиџр. 1115 (јули 1703) год.: Tamam ǵizijeleri olan on iki bin bešjuz fuluriden (тј. од пуног износа њихова харача од 12500 дуката).

2.   та̑ман , та̑мна , та̑мно  прид.   што није светло :   Та̑мни  вила̑јет.  —     У ЕЧ. III 231:     Ta karanlik dünjaje (тј. чак у тамни вилајет).  — У В. 2   та́ман  ( 2   та̑ман ) .

та̑ман , -мна , -о  — црн, вран.  —   То ти је ордело млого тамно.