2.ти, dat.vти̑ (verhält sich zu теби wie те zu тебе)
1.
dir, tibi (als enclitica).
2.
дао сам ти сину, deinem Sohn, tuo filio: био сам ти код куће; видио сам ти брата.
3.
scheinbar pleonastisch (das griech. τοι): Ђено синоћ на конаку бјесмо, | Господску ти вечер' вечерасмо, | Лијепу ти ђевојку виђесмо! — Добро ти је рано поранити! — Чарна горо, пуна ти си лада!
Речник косовско-метохиског дијалекта
1. ти̑зам. лич. за 2. jедн.Мења се овако у једн.: 1. и 5. ти̑, 2. 3. 4. и 7. те̏бе, те (ак.) и ти (дат.): Е̏ј ће ти му шљи̏снут шља̏кавицу за̏ врат! — 6. тебо̑м и то̏бом: Ја ћу с тебо̑м. — Бо̑г с то̏бом! — Мн.: 1. и 5. ви̑, 2. и 4. ва̑с, ве, 3., 6. и 7. ва̏ма, ви (дат.): Ја ве не позна̑вам. — Ја ви не̏ би да̏о, да се обе̏сите. — У В. и Br. Iv.1.tî, 2.ti
2. ти̑зам. м. мн. одта̑ј: Ти̑ љу̑ди код на̑с не̑су дола̏зили.
3. ти̑, ти̏а, ти̏оприд. вид.ти̑ј. Ти̏а во̏да бре̑г рони̑(нар. посл.). — Ти̏о да се не чу̏је.
Речник дубровачког говора
ти̑, та̑, то̑замј.тај. – Ти̑ и̏стӣ чо̀вјек је и да̀нас дохо̀дијо.