токма̏к и то̏кмак, токма̏ка м.маљ. Једна алатка у мутавџиници. Пећ.Фиг.1.здепаст; пуно, крупно, развијено чељаде. 2.глупак, глава која ништа не разуме. Тур.tokmak им.дрвени чекић, маљ; звекир на вратима; пракљача. — У В. и Br. Iv.tòkmak м.
Речник говора јужне Србије
токма́к м(тур.tokmak)1.дебео колац, служио је за затварање врата.„То́ља амамџи́ја што се измисли́ја, / и на ама́м токма́к направи́ја”(нар. пес.)(Врање).2.глуп и неотесан човек .