1.   те

1.

acc. von   ти   (verhält sich zu   тебе  wie   сам  zu   јесам )   dich , te .

2.

  und , et ,   (bei Verbis die zum nämlichen Subjekt gehören  [ cf.   тер , тере , терем , терно ]: отишао те  донио воде ; иди те  га зовни ; узми те  једи .

3.

  (у Ц. г. )   wie das deutsche so  für welcher, welche, welches , cf.   [vide]   што   [4] : Гледај, брате, Кандићу Васиљу , | На дорату онога јунака, | Те  је на нас загон учинио .

4.

  Suffix der zweiten Person plur.:   јелте, дете, нете ;  Овамо те,  Сијењска потеро .

2.   те ,   dritte [enklit.] Person plur. Präs. von хтјети   бити , cf.   ће : они те  доћи ; Шљедници те  чету опазити .

1.   те  ак. једн.   енкл. од ти̑ :   Што ла̏жеш кад сам те  ви̏део ја сас моје̏ма очи̏ма?!  — Та̏мо те  и по̏ тамо!   (тј. иди ти што даље од мене) . — Ја те  не еса̑пим за ни̏шта.  — У В. и Br. Iv.   1.   1.   4.   te , .

2.   те   редуцирани облик од прил. за показивање е̏те :   А те  тану̑ и тане̑ по̏ тамо по̏сади ба̑ла.   Гојб.   Исп.   е̏те . — У В. и Br. Iv. н.

3.   те  св.

1.

а) :   Отиша̏о те  му укра̑о ко̏ња. —

2.

б)   А. Је̏л ви роди̏јо коло̏мбоћ ове̑ го̏дине? — Б. Роди̏јо вала̑, те  до̏бро.  — И̏ма, те  кр̏шна је.   ГСуд.  — И̏зби га, те  до̏бро би̏ле. —

3.

в) :   Ово̑ о̏днесе во̏да те  о̏днесе.   Гојб. —

4.

г) :   Ба̑ци га озго̑р те  до̏ле.  — Ода̑вде те  та̏мо.  — Од ча̑рдака те  до̏ле.  — У Br. Iv. 1. te ,   где се наводе слични примери из нар. песама, па због тога тврди да је те  тамо додато само „da se ispuni vrsta“ . Примери из овог говора показују да је та претпоставка погрешна . —

5.

д)   Те  у̏дри, те  у̏дри...  — Те  обр̑ни, те  освр̑ни.  — Те  о̏ће би̏т, те  не̑ће би̏т.  — Те  ву̏ра, те  су̏ра.  — Те  а̏ бре, те  а̏ бре   (да се покаже напорно трчање и континуитет радње) , те  једва̏ га сти̏госмо. —

6.

е)   Те̏  ти ме у̏зе же̑ђ.   Расн.  — — Те̏што   (у знак одобравања, ако) . — У В. и Br. Iv.   1.   2.   te , a) и b), 5)—8) .

4.   те   3. мн. през. ће, хоће :   На̏с те  одра̏т.   БП.  — О̏ни не̑те  да до̑ђу.  — У В. и Br. Iv.   2.   te  и 1.   4.   te , .

5.   те   наст. за 2. л. мн. :   Бр̏го те  ова̏мо!  — А̏н-те , не ка̑ните се, се ћемо да задо̏цнимо.  — Ајте  да иде̑мо, смр̏че се.  — Полага̑чко те , бре ба̏ле!   Расн.  — Не̏те , де̏цо, тако̑, се грео̏та је.  — Не̏те , љу̑ди, тако̑, срамо̏та је и о̏д бога гео̏та!  — Ја ги да̑вам, но о̏ни не̑те .  — У В. и Br. Iv.   2.   te .